Какву Србију сањам?

Нисам ни русофил ни прозападни тип. Волим да се некако осећам као србин који пише и латиницу и ћирилицу. Не желим да будем руски србин или амерички. Просто сам србин по Божијем науму јер у Србији сам се родио. Једноставно желим да будем србин који живи живот онако како живи и сав нормалан свет…

Не фаворизујем ни Путина ни Трампа, не интересују ме ни овај ни онај. Али вазда ми намећу опредељење као да нисмо 100% сигурни у свој национални идентитет. Све време србин у Србији доказује да је срцем у Русији, док друга страна шара по Америци, Немачкој итд… Ја шарам погледом по велелепној природи моје отаџбине и кад кажем отаџбина нисам то рекао што сам четник из партизанских филмова. Ево рећи ћу и домовина. Божији закон је старији и од моје отаџбине – домовине, Божији закон је старији од свега и он би морао бити водиља живота. Када кажем Оче наш у молитви Господњој, морам признати да је то Бог комшијин и суседов, и оног Пера што ми дугује педесет евра, па и оног Радисава што ме давно закино у послу. А да не причам о томе да је сам почетак молитве Оче наш и признање човека да је Бог свих људи на планети. Али, ми или Оче наш-амо онако реда ради или својатамо Бога ко да је он главни дриблер који је једну сезону играо у Партизану па после у Звезди. Бољи је био у Партизану! Е није, сад пуно боље игра. И ето ти туче око игре а у нашем случају око вере. А Господ гледа одозго и крсти се. Па свима сам вам дао спасење само га прихватите! Ја сам дах, крв, смисао и љубав. Не делим душе којима дајем живот рођењем на ове и оне, сви ви овде на земљи ходате, седите, радите на мом погонском гориву које сам вам даривао. 

14633020_10209105085679082_1923973063390186210_n
Фото: Иван Стефановић

Србин јесам али онај што воли да размени идеју, причу и опште добро. Добро ми је дошао свако ко и није србин ако хоће добар однос и пријатељство.  Непријатељ мој био србин или неко друге нације је непријатељ. Исто се то мени вата јер сваки непријатељ жели да те повреди па не видим разлику од непријатеља преко гране и овог мог преко ограде или њиве… Зло је зло и нема ту филозофије…

Ја сам србин и волео бих да Србија буде своја у свом. Ова сада је разапета на све стране. Сви се утркују ко ће бити већи рус или амер. Сви би желели да буду неко други осим оног што јесу и по месту рођења и по крви а и вери а и невери…

Ми морамо што пре изабрати вођу у Србији који је из нашег рода и порода. Само такав ће народ повести у изградњу Србије. Ови до сада су вође које нас разводњавају, продају и слабе. Нама треба вођа који ће да буде председник Србије а не представник Русије или Америке. Нама треба вођа државе који ће овом народу вратити веру у Србију и њен идентитет. Бога да молимо да нам постави на чело Цркве достојног духовног пастира како би нам Светосавље вратио у срца. Власт да бирамо по поштењу, вери и доброчинству а не по галами, по великим обећањима и честим преобраћањима. Требају нам људи помиритељи а не навијачки табори који обесмишљавају фер игру.

Ако не могу ја, нека ови млађи нараштају доживе да буду срби у Србији које ће свет поштовати као што ће и они свет поштовати. Ако и даље будемо овог или оног заиста постаћемо ничији и свачији…

Нисам русофил ни НАТО-фил, ни ЕУ-фил. Само желим да будем србин у Србији достојан осећаја и припадности као грађанин једне уређене државе где се ради и гради, где се више виде на улици осмеси него тмурна лица. Где народ гласа по савести, где неће телевизија васпитавати децу. То је Србија коју сањам, без дреке и вике лидера странки. Без мафијашке ложе која обесмишљава појам државе. Надам се да ће бар ова деца то доживети или ће сва борба бити узалудна…

Децо, срећно вам било 🙂

 

Advertisements