Знам Деду, виђо ђецу и сетио се неких…

И прође еуфорија нове продавнице Еуропром. Ко она песма Алексе Шантића: “ Прошла је бура, стишале се страсти, и љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају у њима нема ни силе ни власти.“ Но, чика земо очитао је лекцију свим приватницима да се може продавати роба јефтиније. А да су били скупи били су! А да могу бити фини могу ал’ нису хтели јер могло им се, али појавом Еуропрома добили су по прстићима васпитне па су коначно схватили да је алавост на паре некад неисплатива 😉 Милина је сад отићи у продавнице у Косјерићу. Сви су јефтинији од Еуропрома а неки су нападно постали љубазни. Купци у паници кажу: “ Волим и ја тебе али те не нападам “ 😉 У сваком случају нама купцима је сада пуно боље и хвала чика зему из Ваљева града што нам је наше продавце вратио у границе разума а били су вазда безобразни…

Снег је пао Снежана… Али овог пута некако стидно и ко да се нема. Да ли је то и зима почела да штеди или јој је Вучић дрпио 10%. Ладно дрва трошимо 😉 А по бандерама расвете стоје оне вековно исте кићанке што светле. То су канда неки украси за дочек нове а и Божића. Носиће се бадњак, пуцаће се петардама и ако се ичег сећам лепог је беседа проте Слобе. “ Кол’ко варница толико кољевки“! Један је прота Слоба све остало су само имитације. Искрено речено фале нам такви типови људи који су знали са народом. Ови наследници су некако смотњикави и потпуно неуверљиви.

А Деда Мраз? Чуј Деда, па ја га знам лично бре! Деда Мраз ми био професор. И ви ме питате да ли верујем у Деду? Заиста аутентичан и ко прави а зна и да забави. Професор Џудовић од милоште викан Џудо. Он не тренира џудо али својим знањем зна да те баци ко један. Оригинални Деда Мраз Косјерића. Сви остали су само бледе имитације. Био неки вештак Деда у Еуропрому. Слико се са децом, али то је само пука имитација, а и јадно изгледа. Сликати се са нашим Дедом је част јер знамо да је то легенда Џудо. Заиста смо јединствени јер имамо Деда Мраза који има харизму. Извини Деда али морао сам да нешто кажем о теби јер су ме понеле емоције видевши те на слици једној 🙂 

Видех да не ради трафика на сред вароши. Сетих се старих времена када се то звало Емина трафика и код Мице на лото. Имали смо препознатљиве људе а не објекте. Код Бебе на ћошку куповао се хлеб. Код Шустера крпили смо обућу а аутоделови имали су све за маторе и младе дечаке. А Маркет је био краљевски, прву праву фудбалску лопту сам ту добио. Имали смо ми и светлих дана док су старији водили послове а како су им уници наследили трон ми смо постали мртав град неспособних наследника. Све килави Радовани, све сами продани! Политичари и критичари сумњивог морала. Некад били светла образа и вештих руку ђедова, данас мусави политиканти који живе о трошку народа.   Комунисти који су били капиталисти да би сада некако постали мутанти демократије уз корбач диктатуре.  Била једном некад лепа варош ова Косјера. Сада је спала на неког кувара, мењача, свирача, котача, муљача, манекена… А шта то беше Косјерић?

dscf9292

Да на крају не буде лоше ево јуче би добро! Пао мали снегић а троје клинаца догузељало на Крстине са све санкама. Снег пао чисто да забели а они седну на санке и спусте се три метра па се опет врате. Није битна метража колико је машта далека. Једно педесет пута док сам био ту они су неуморно померали границе санкања за двадесет сантима. Сваки пут вриште кад се стрмоглаве на три метра и двадесетак сантима. Моја машта може свашта. Победници дана су та деца! Нису се обесхрабрила танким снегом. Али су уживала као да су дебели сметови прекрили Микачину ливаду. Децо ви сте моји јунаци за овај утисак недеље!!!

dscf9273

Advertisements