Осврт на самог себе :)

Од како сам остао без посла требало ми је неко време да се прилагодим сасвим другачијем начину живота. Наједном сам имао времена на претек и то је била једна велика замка да упаднем у бедак. Но, временом човек се прилагоди. Пошто увек правим осврте наше свакодневнице решио сам да се осврнем на самог себе…

%d0%bd%d0%b5%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d0%ba

И даље се будим у шест ујутру, навика од двадесетак година због радија. Попијем кафу, мало се разгибам па онда право на мој плац где гајимо кокошке и два прасета 🙂 Док идем ливадицом успутно направим по коју фотографију. Неких 200 метара сачека ме пас Срећко који још увек спава у кућици на дебелом ћебету. А одмах изнад у дворишту једном пас Инес скакуће од среће а ритуал је следећи: идемо до капије она се подигне на ноге и ја је помазим а она сва срећна и научи ме да је сасвим мало потребно да неког испуниш љубављу и срећом. Задовољство је обострано. У то доба ретко видим људе. Птице хорски дочекују дан а моје примадоне коке једва чекају да изађу у жичани испуст. Често са њима нешто причам. Када оману са јајима ја им увек из шале напоменем да се понашају ко ови на власти у Косјерићу. Само једу и серу а слабо шта доприносе. Наравно још су и безобразне па ја морам свако јутро иза њих да чистим. Гуде се праве луде, леже и спавају, ја им дам воде и хране и кажем свиње једне устајте 🙂 Мало предахнем у дрвеној кућици уз цигарету уживајући у јутру. Повратак кући је наравно мажење Инес и поздрав Срећку који још увек спава, мора да је синоћ имао неку журезу 😉

Пали се рачунар да се види шта има и шта нема. Разменим по који мејл и отворим Мислионик. Табела за писање чека да се конектујем са инспирацијом. Пребирам доспеле информације од сарадника. Оно што ми је интересантно од тога и направим причу.  Обично текстове напишем за кратко време и некада ми се деси да имам три приче које изручим једну за другом на Мислионику. После тога морам да одгледам цртани филм који ме невероватно опусти. Не гледам домаћу телевизију од како ју је узурпирао Вучић. Један мој обавезни ритуал је да се у току дана нешто чита. Поред Новог завета којег скоро сваки дан прочитам ( један део) ту су и разне књиге са разним темама и правцима. Ако ми се деси да нешто не прочитам имам осећај као да сам пошао у варош без једне чарапе на нози.

Телефон ми је обично без тона јер у последње време ме страшно нервира. Одем у шупу и ако нема наструганих дрва разведем кабал од струје и упалим електричну тестеру Орегон и пичим ко прави дрвосеча. Е после пауза па све то исцепам секирчетом. Дрва се унесу а има их за пар дана. После тога се бахћем са мојим голубовима српским високолетачима. Зимски период је најдосаднији. Нахрани, напоји и очисти. Једва чекам пролеће када крене сезона пуштања. Голубарењем се бавим од првог разреда основне школе. Време брзо лети па се опет иде на плац. Наравно ту је Инес 😉 Срећко изашао напоље и седи ко господин.

Те неке активности ме уче смирености и помажу ми да побегнем од разних депресија које вребају на сваком углу доконости. Није ми страно ништа што захтева и физички напор. Хвала Богу од покојног оца сам научио пуно тога и да стружем и да скујем. Знам и да лемим лемилицом да поправим свашта нешто. Од њега сам научио да будем радознао како шта ради. Све ми је то било забавно а данас веома корисно.

Ако је дан леп онда је и време за фотографију. Прошетам и од педесетак фотки прођу три или четири. И остале су добре али нешто фали у осећају па их одложим. Фотографије минимално обрађујем у програмима. Искрено речено не волим да поправљам фотографију, волим да је направим фотоапаратом на лицу места да буде добра. Но, многи ме питају а шта користим за фотографије, који су то програми? Сви мисле да је то Фотошоп. Ја лично сам пре пет година одбацио Фотошоп. Користим у последње време сјајан програм Light Zone који ради и на Линуксу и на Виндовсу. Користим и друге програме који ми требају да ли за дизајн или видео едитинг и аудио. За оне који ме стално питају шта користим ево списка од прилике па ви после тражите шта је то да вам ја не објашњавам сто година. Користим дакле: Light Zone, Corel Draw, Photo Paint, Audacity, Gimp, Kdenlive, Pinnacle, Sound Forge, Music Magic Maker, Faststone, Word, Libre office, Windows, Linuks…

То је од прилике то има још неких али да не набрајам. Од рачунара имам два преносна, један је јефтини Acer који ми служи за интернет и писање. Други је озбиљнији и пуно јачи по перформансама и то само шиба јер је Тошиба 🙂 Њега чувам ко благо јер не верујем да ћу моћи себи приуштити у скорије време овакав комп. Купио сам га онда од отпремнине коју сам добио уз отказ. Скоро сам конструисао себи полицу где ће ми стајати моји аудио уређаји. Још ја имам двокасетни дек Техникс, имам и грамофон, рисивер и тјунер. И даље уживам у пунокрвном звуку сјајних уређаја из старих времена.

Иза куће имам Кунг Фу справу звану дрвена лутка коју два пута дневно испребијам, чисто да подсетим мишиће на рафалну паљбу ручне технике 😉

Пошто су дани још кратки па брзо мрак дође, латим се по некад моје акустичне гитаре и мало певушим старе рок хитове. Некад сам имао инспирацију да пишем своје песме али сада је то у некој паузи. Зимски дани су јако досадни. Једва чекам пролеће да се активирам по дивљини. Тренутно крпим неке теренске панталоне са иглом и концем. Запевам ја и седела сам за машином, шила сам 😉 Негде касније одем на састанак иницијативе Косјерско пролеће где прозборим са људима о много чему. У принципу тако тренутно дани пролазе ови досадни, зимски и кратки.

Недостаје ми динамика бившег посла. Изабрао сам да се ником не молим да ме прими у неку фирму. Немам стомак да ме неко прави будалом или ме јебава у погону јер је газда дркош. Нешто зарадим преко Youtube канала што би реко народ заувар. Живим на минимализму, до душе такав сам вазда био. Мени је боравак у природи као да сам десет дана на мору на плажи. Али нисам ја тип који би се пржио у купаћем, ја сам вам од оних који се крећу и направе своје склониште у разним временским условима, запалим ватру и преноћим. У природи нађем доста лековитог биља које доста познајем. Једном ми је једна особа причала како су били у Дубаиу и платили су 150 евра само да седну на то место јер је ту једном јео Новак Ђоковић. Ја бленем и слушам па кажем тој дотичној особи да Гиле и ја купимо код Цилке пива а у месари меса и за 2000 динара проведемо се код Крстина испод грмова далеко опуштеније а и јефтиније. Као што сам ја бленуо у ту особу тако и она сад у мене. Свако од нас има свој угао виђења живота. Кад ми је најтеже ја одем и прошетам по шуми. Победио сам и депресије и разочарења, неуспехе као и успехе, поразе и победе, туге и среће у тој шуми. Борим се да изградим мир којег неће пореметити ни туга ни срећа. Још увек сам далеко од тога али ко што би рекао мајстор Винг Чуна др Леунг Тинг: “ Ако будеш корачао, стићи ћеш тамо где си и наумио “.

За данас је доста што би рекли у дневном листу Данас на крају странице. Сада идем да подесим другарима фреквенцију на њиховим ручним радио станицама. После идем да џандрљам са мојим ученицима и онда кревет па идемо по задатом правцу 🙂

Advertisements