Разговор са Алексом :)

  • Собзиром да је Косјерско пролеће отказало причу и да си изашао из те иницијативе и да одавно ниси у члан неке странке. Која по теби странка у Косјерићу данас изгледа као шанса да нешто покрене?

Странка је по мени једина у Косјерићу која је чиста и која може да окупи нове и свеже снаге  су ДВЕРИ у Косјерићу. Та странка је могла да подигне пет пута већи ниво и значај од посрнуле грађанске иницијативе Косјерско пролеће.

  • Да ли је неко покушао да те укључи у рад неке странке после инивцијативе Косјерско пролеће?

Звали су ме из Ужичких Двери и њихови угледни чланови. Приметили су мој рад и пожелели да им се прикључим и подигнем Двери у Косјерићу на виши ниво. У једном моменту сам и рекао да ћу да видим јер нисам знао никог осим Богићевића из Двери у Косјерићу. Знам да је Богић сјајан активиста.

  • Који је проблем настао собзиром да сам прочитао твој став од неки дан?

Проблем је што су људи некадашњи чланови ДСС-а форимирали овде одбор Стаматовића и што су Двери у Косјерићу започели са њима договоре око заједничког наступа. То је мени засметало јер кад имаш коалиционог партнера онда не можеш једну страну од друге да подижеш како треба. А мени је био циљ да Двери окупе нове и младе људе без ових што увек нађу места у некој новој причи и остваре корист. Лично немам ништа против људи који су код Стаматовића, немам ништа ни против Стаматовића. Али идите сами на изборе, а могли су да појачају коалицију ДС-СПО-ЛДП. Све су то релативно стари знанци. Двери није требало дирати јер би за кратко време постале кичма опозиције са сасвим другачијом причом и моделом рада.

  • И шта сад?

Ништа… На жалост Двери имају велики проблем са својим одбором који не зна да ради ни основне ствари које захтева странка. Затворени су у себе, немају комуникацију нити се труде да улију поверење у многе људе који готиве Двери. Нису свесни своје снаге. Двери у Косјерићу само требају неколико људи који знају организацију и имају циљеве који су у складу са политиком Двери. Ми не знамо шта Двери у Косјерићу мисле и да ли имају уопште визију за спас Косјерића. Потпуно су непознати док са друге стране Бошко Обрадовић ради фантастично. Ево погледајте пример Ужичких Двери. Ту су дошла нова лица и они су процветали. Склонили су оне типове који претерују у верским убеђењима и од којих се млади људи просто склањају.

  • А можда некад са Двери?

Можда али са Стаматовићевцима биће доста штете, треба то после оправдати у народу, уложити доста напора да се поправе ствари а и поверење у народу. Грешка је ако се ова коалиција створи јер је неприродна и није фер пошто Двери у Косјерићу заиста немају искусне људе који би могли да сачувају странку од искуснијих политичара. Стаматовићеви представници у Косјерићу требали су да бирају неку другу опцију, они морају ипак да се перу од прошлих дана или тачније од СНС-а. Мене радује што су ту људи које рекох малопре волим али ван политике. Не треба да се љуте на мој јавни став јер Двери су прече од свих који би сада да узврате СНС-у ударац јер су изиграни у некадашњој чврстој сарадњи.

  • Које су шансе опозиције на локалним изборима у Косјерићу?

Тешко питање. Ствар је у томе што је политичка ситуација у нашој општини јако конфузна. Напредњаци су окупили у коалицију оне који су им били опозиција једно време. Ту је СПС који је доста батаљен од оних који су их напустили и прешли код Вулина. Ту је странка Расима Љајића која сада реално да изађе сама на црту не би ни прешла цензус. Они су овде сведени на неколико људи који имају људе и то је то. Ту је и ПУПС стари лисац који увек гледа да ћапи неку функцију. Знам их из доба када су били са ДСС-ом. Они су ми дегутантни јер шта има пензос да се уваљује у неку фотељу, пусти млађе људе да раде нешто ти си своје одрадио. Иди играј шах у парку. Ту је и сателит ДСС који као најме иде самостално на изборе а знамо их добро. Ту је и веома сумњива Нова Србија која је тотално нејасна бирачима. Они најме сада не воле напредњаке али и даље чине власт са њима. Вулинова странка иде самостално, има ту сада и старих асова али не могу да схватим људе који су стали под команду једног Вулина пајсера. Боље да су направили своју групацију звану „Јосип Броз Тито“ или „Прозор не сме пасти“ ма и „Моша Пијаде“ него да буду под именом Вулина. Опозиција је овде сведена на ДС-СПО-ЛДП. Биће јој тешко веома. Није јој лако јер вуче прошле дане иза себе и четири године кампању напредњака који су кукали да су ови уништили општину. Косјерић ако је ћорав и глув гласаће за напредњаке. Заиста кога год ван њих гласате биће боља опција. Нико не може да направи већу штету од напредњака у томе су број један. Али упамтите, после избора када се се све преброји биће ту разних комбинација и тезги. Биће то јако чудни избори. Биће ту свега и свачега. Тешко нама са њима.

  • Подржао си јавно коалицију ДС-СПО-ЛДП

Да! Објаснио сам да немам другу опцију.

  • Планови за даље?

Мислионик је постао у Косјерићу медијски колос јер од раног јутра има већ око 2000 прегледа. Често је загушен саобраћај па некад муку мучим да уђем и пишем нови текст. Мислионик може да постане у будућности нешто што маштам одавно. Замислите један ТВ Мислионик или радио Мислионик. Надам се да ће у Србији доћи неко боље време када ћемо моћи да правимо сјајне приче са села, из вароши, да окупим креативну екипу која би заједно самном стварала. Да се појавимо тамо где шкрипи проблем и то прикажемо јавности. Мислионик је глас народа, све ово што пишем је бунт свих нас који немамо начин да то кажемо. Желим да једном доживим да Мислионик постане и више од блога и писане речи. Желим да се види и чује као што се сада чита не само у Косјерићу и Србији већ широм света.

  • Тренутно радиш?

Тренутно сам посвећен политичким дешавањима у Косјерићу. На жалост посао немам од кога бих могао да живим опуштено или бар мало мање напето. Тешко да овде могу имати посао док су напредњаци на власти. Извикан сам као опозиција, неки људи кријући ми се јављају. Неки су престали да ми се јављају не што смо се замерили већ што се плаше да ће имати последице ако их виде самном на улици. Али охрабрује ме то што млади стану и подржавају ме што се не плаше и знају да их не фолирам. Тешко је данас бити јавни критичар, постанеш и усамљен у тој борби и жељи за неким нормалним животом. Ми смо заборавили шта је опште добро. Од како смо почели да гледамо своја посла немамо ни нормалан живот јер смо разједињени а то користе ови који су нам завели живот на мизерију…

  • Хвала на разговору

Мени је задовољство, идући пут ја ћу тебе интервјуисати пошто не верујем да ће нас ико смети питати за мишљења која јавно износимо 🙂 

Разговор водио: Алекса Павловић

Саговорник: Иван Стефановић

Advertisements