Четверац…

Још мало и ето нам председничких избора. Србија подељена на Вучића и на подељену опозицију. Са једне стране имаш државни систем против свих нас и нас који смо на ове и оне против државног режимског система. Одавно сам побегао од домаћих телевизија јер тамо је све време ријалити Вучића. Не могу да гледам новинарске додворнике и полтроне. Одавно сам престао да читам “ Политику “ коју сам годинама волео. Одавно немам ни пара на луксуз да купујем дневне новине сваки дан јер Вучић ме је оставио без посла. Али кад имам купим дневни лист “ Данас “ да би бар мало осетио слободни медиј у Србији. Одавно не виђам људе са којима бих сео и причао о неким лепим темама, теме су једне једине од политике до политике. За једним столом седе четири фракције политичке подршке. Једно нас обједињује је да седнемо и дружимо се али да гласамо једног то се неће десити. Нас четири другара скупили мало пара да би сели приватно и дружили се. И тако ми седимо и причамо о лидерима. Један воли Бошка Обрадовића, други Вука Јеремића, ја Сашу Јанковића а овај последњи Белог Прелетачевића. Констатовали смо да живимо бедно, да је Вучић нас свео на минимализам. У свему се слажемо само је проблем што кад устанемо од стола и кренемо на гласање бићемо разједињени и слаби гласајући за четири лидера.

Једна нас мука све повезује а зове се Вучић. Једна нас беда снашла јер нико од нас посао нема. Једно нас исто мучи а то је како преживети? И један нас страх покрива шта нас чека у будућности? Али нас четири лидера раздвајају на гласању. Наше констатације су истоветне, наши погледи су идентични а речи више мање исте. Али смо опредељени на четири линије. Ако буде други круг на председничким изборима наравно да ћемо подржати оног једног нашег против оног једног јединог којег сви презиремо.  Да, презиремо Вучића јер нас лаже, јер нам је његова братија одузела посао, јер су нам одузели достојан живот, јер живимо на минимализму, јер у четрдесетим годинама морамо да се боримо за голи живот. Јер имамо пара као клинци у виду малог џепарца. Јер нас је довео до тога да јутри горчином дочекамо дан. Због тога га презиремо. Због тога још више презиремо ове који га подржавају. Презиремо сваког ко подржава овај јад и беду. Презиремо и оне који су преко странке добили посао па морају да им трче, угађају и лижу дупе. Презиремо и ове беде што кличу из аутобуса. Презиремо и сами себе што смо остали овде уместо да смо отишли негде далеко…

Нас четворица нећемо гласати за Вучића то је сигурно али ћемо тог дана гласати четири лидера…

Свети Сава одозго нас гледа и шапуће: “ Помози Боже да се срби сложе “… Док тамо од Лелића миомирис владике Николаја кроз небеске молитве подсећа на јединство и једног живог Бога а ту поред њега из манастира Ћелија Јустин шета по урвинама подсећајући нас ко смо и шта смо били а шта јесмо сада… Четири добра човека и поштена у једном јаду и муци али на четири различита пута.

Advertisements