Прође и ово…

Никад нисам био опуштенији него на ове председничке изборе. Пре је било и ватре и нервозе и свега али овог пута неки мир се уселио у мој ум па сам просто био потпуно равнодушан. Сагледавајући данима целокупно стање на политичкој сцени нисам био убеђен да ће опозиција бриљирати сценом. Егоизам опозиције је највећи проблем а велики успех Вучића. Потпуно подељена на таборе опозиција била је слабашна. Вук Јеремић није требао да изађе на црту, ипак је Саша Јанковић најозбиљнија прича против Вучића. Али, данима је имао нападе од режима али и од опозиције да се не лажемо…

Медији су сви били посвећени Вучићу. Не памтим овакво медијско стање ни за време Милошевића. Медијски мрак је таман и хладан са препуно наказних слика које гутају сваку наду која донесе светло. Изгубили смо државу а добили смо дружину. Ево и у Косјерићу ми немамо општину која следи законе, ми имамо дружину која је јуче рукама и ногама грабила гласове. Све је то већ виђено и ништа није ново.

Омладина је делом нешто мрднула али већи део ње је јуче био у зајебавању по кафићима и излету. Јебе им се просто речено јер не схватају уопште као функционише систем. Они просто раде несвесну подршку Вучићу. Пензионери као телетабиси гласају своје јунаке и небу под облаке. Имају пензије и наду да ће им Вучић повећати и то је то. Они су доживели давно пензије, ево ја нешто бројим и рачунам и на крају где је знак једнако рачуница каже да пензију нећу ни доживети…

Рачуница је сасвим јасна. Имамо дружину која ортачки подели ресурсе и функције и имамо нас који смо били за Сашу Јанковића, Јеремића, Белог, Обрадовића, Стаматовића, Радуловића и на крају добили смо пораз. Дружина је уједињена а ми подељени. Дружина је одбранила своје плате, функције а ми смо одбранили егоизам који нас је поделио.

Филозофи су данима седели и просипали мудролије а нису изашли да гласају. Сви су лоши, сви су исти ајде да седим код куће и кењам над судбином клетом јер ми нико не ваља. Дружина одушевљена таквим ставовима поново побеђује слабијег од себе са моћном силом.

Борба између опозиције и режима за ове председничке изборе може се поредити као да је НАТО кренуо са свом силом против индиијанаца који имају лук и стрелу и по неко копље… Опозиција голорука а режим брале има све живо против ње.

И шта сад?

Ништа, борба се наставља, нема повлачења, нема предаје. Докле год се бориш за достојанство имаћеш га у себи. Када се неко други бори за твој достојан живот веруј ми мали човече то је знак да га немаш…

Advertisements