Лепши паун од ћурана…

Пре читања текста прво погледајте овај кратки цртаћ.

Ћурко једна! Тако то пјан муж одбруси жени. Не што је то комплимент него има то проклетство да ћурке бије глас да су глупе. Е сад, наука то није потврдила али народ прича да је то тако. Овај цртаћ као да је писан за ову прилику где ћу вам испричати причу о добошару Расима Љајића мада би по ћурећем закону Расим требао да се презива Јајић.

Добошар је дошао једном на оснивање Косјерског пролећа против режима. Два пута био. Добошар је пре ступања у колаицију са СНС мрзео Милијана Стојанића и комплетну власт. Лично сам слушао да их се гади, да су најгори, да су овакви и онакви… Ал’ промени се прича кад Милијан понуди муруза ал’ не шаку него море да бидне шеф Кукурузмичке организације.  Имаће више следовања него остали ћурани и ћурке, а приде што њега неће појести…

Ћуран преко Расима угуран садево се бори као лав да Милијан победи. Више није битно прошло мишљење јер познато је у народу да ћурки даш шаку муруза она сама у лонац ускаче. Е ћуран је синоћ пошао да загребена билборд Бобана Вукосављевића. Лично га Бобан видео са прозора своје куће. Штета што  Бобан није звиждао јер би се ћуран по природном нагону одазвао него је побегао…

У Кукурузмичкој организацији ћуран би гајио кукуруз клечавац за непослушне раднике да клече колико им он одреди. Ћурана редовно кљукају влашћу па је уобразио да је лав. Ал’ позната је она индијанска изрека: “ Ћурка може обући и орлово перје али и даље остаје ћурка “.  Ћуран је бесан, ћуран би да гризе али природа га онемогућава јер кљун кљује а не гризе.

Питају се људи шта је том ћурану? Шта му то треба да себе брука? Шта му би да промени до јучерашње ружно мишљење о власти а сад је напрасно воли. Али мудри људи кажу за такве особе да то није ко грип па си навуко вирус, то је особина у стилу “ то сам ја “ . И тако на крају сви смо видели какав је тај добошар. Да је среће предводио би правду на улици и водио масу људи који се боре за слободу. Али авај, ћуро се угуро и запушио кљун штипаљком да лакше поднесе смрад којег се некад отворено гадио…

И да се вратим почетку приче, да је ћуран неким случајем жена и има пјаног мужа он би јој рекао: “ Ћурко једна “…

И за крај једна дечја песмица 🙂

По дворишту ћуран шеће,
ваздан пућка и блебеће,
главом вије, шири реп,
мисли: Боже, ал’ сам леп!
Све се шири, све се мери,
кинђури се, кочопери,
али једно зло га једи,
што га нико, ал’ баш нико,
и не гледи;
пси пролазе, ал’ не хају,
неће да га ни залају!
Само један врабац клети
са тарабе доле слети
поред ћурка надувена
да му натре под нос рена!

Поче пред њим скакутати
па му поче цвркутати
„Залуд, стриче, дуваш, деваш,
не издува чега немаш!
Лепши соко него врана,
лепши паун од ћурана!“

Разљути се ћуран луди
па још више шири груди,
поче крестом климатати,
крил’ма бити, зипарати!
А врабац се само смије
па му вели ко и прије
„Лепши соко него врана,
лепши паун од ћурана!“
А наш ћуран шта да ради?
Све се већма горопади,
п’ онда оде да не гледи
тога врапца што га једи.
Опет пућка и блебеће,
дигне главу па се шеће
све се шири, све се мери,
кинђури се, кочопери,
ал’ бадава, јер га свако исмејава.
А што рек’о врабац чили,
већ су и пси научили
па сад лају са свих страна
„Лепши паун од ћурана!“

П.С. Љути се колико год хоћеш ал’ ниси у праву шта год рекао и колико год љут био 😉

Advertisements