Нећу да будем швабо…

Што себе излажеш проблемима, гледај своја посла и не нападај напредњаке. Тако мене посаветова један мој познаник.

Да, могу ја то, ето ућутим и предам се колотечини власти. Ућутим и признам да су они у праву. Занемим и легализујем им што су укинули локалне медије где се испоставило касније да је велика грешка. Могу да заћутим и да нико не сазна шта се ради у општини и по државним фирмама. Могу ја и да се додворујем њима па да заједно са Ћуром, Ђокићима идем и постављам страначке крпе да вијају по вароши. Ћутим и чекам нешто уз њих и надам се бољем сутра а њега нема и нема јер њих заболе она ствар за мене а и за све вас…

Како да будем као директори који су под шапом СНС-а. Да се сваки дан плашим за функцију, да због функције од себе правим бескичмењака, да због функције скупљам сигурне гласове, да јебем раднике и терам их да иду са активистима из Пожеге и Ужица да узнемиравају грађане. Не хвала! Васпитан сам другачије и учен сам другачије. Кичму не повијам барабама, али могу да клечим пред Богом и да то нико не види јер нисам транспарентни православац.  Да сам хтео да будем као они и данас дању сам могао бити неко мудо којем је стало само до титуле на папиру.

Не могу да будем тип који се запослио преко СНС-а и да сад будем в.д. Коњоводац који вода активисте од дворишта до дворишта. Да ме нерод гледа као будалу и да народ зна да сам преко странке добио посао и да сад то радим због посла а не због добробити народа.  Не могу ни да будем са оним маторцима који се трте по улици и од себе праве будале. Наживели се људи, имали све а сада опет хоће да се нешто питају. Још нису схватили да је ћопави загорац давно иструлио. Не могу да будем уз испране мозгове где им један тата из Београда наређује шта да раде. Па то није ни Шешељ радио до те мере… Како да будеш са некима који једино прочитају декларацију на кутији прашка за прање док серу? Како да будем са онима који лажу на ватове? Како да будем нечији а не свој?

Да приђем њима и да будем миран од власти а све време морам да потурам своју кичму за њих како би они радили несметано и зарађивали лову овако и онако? Не могу, немам права да такав будем. Немам права да имам само ја права а други да немају. Нећу такву власт. Хоћу нормалне људе који прихватају и похвале и критике. Хоћу власт која не сеје страх и претње. Хоћу да прођем улицом нормално а не да гледам да ли су неког платили да ме иза леђа удари штанглом или маљем ко што нам је поручио један функционер СНС-а. Бићу сад прост ал’ и то ме више брига. Серем ти се у посао који те више понижава него што те чини човеком. Јебо вас посао који би ми дали да би ме преко њега правили магарцем. Попишам вам се на такав живот.

Давних година оних деведесетих социјалисти су долазили да ми нуде замену крова на кући а ја да ућутим на демонстрацијама. Отерао сам их из дворишта. Нудили су ми и да ми одштампају књигу песама јер каже онда тип: – пишеш лепе песме. Све су нудили како бих ућутао на неправду коју су чинили. А онда су прешли на прогон… И све се то данас понавља…

А све можемо то да променимо јебеном оловком на изборима и заокружимо другога а не њих. Тако би их приземљили на ниво где смо и ми, па нек живе на истом ниову а не да се курче са спрата општине. Мислите о томе…

Бенд Забрањено Пушење сјајно каже у рефрену:

“ Нећу да будем швабо у дотираном филму. Нећу да будем статист у животу и у кину. Нећу да будем швабо, швабо да будем нећу… “

 

 

Advertisements