Печурку коју смо волели…

Свака лепа прича има свој крај. Ово је прича о Микачиној печурци која је стражарила на Крстинама посматрајући панораму Косјерске вароши и околних брда. Микача је то одавно поставио на изволте народу са циљем да се седи и ужива у погледу. И заиста било је феноменално седети дању и ноћу код Микачине печурке. Неки су то ценили али неки и нису…

DSCF0055

Поред печурке налази се и стари вајат, заиста једна лепа и идилична слика у шумском окружењу. Али немар је показао своје право лице. Често смо после тренинга чистили за другима. Налазили смо паклице цигарета, флаше, тетарпак, искоришћене пелене, кесице од грицкалица. Вазда је ту било стакла, искоришћених презерватива, чепова од флаша. Нико се није сетио да своје ђубре понесе са собом и неких сто метара ниже убаци у контејнер.  Развалили су човеку и капију на улазу терасе вајата. Седели су на столу испод печурке, пјани клинци цимали су је из обести. Сто је почео да се клима препун ожиљака од доконих који су га сецкали разним стварима. Једноставно печурка је била осуђена на смрт једним безочним немаром.

DSCF0058

Јуче сам је видео нагету, држи је слаби дрвени сто. Душа ме заболела јер је то заиста био леп гест власника и прелепа локација. Ми смо народ који арчи свако добро очекујући да ће нам неко увек нешто поправити и давати. Ми туђе не чувамо јер сматрамо да нам то није дужност и манир. Ништа боље није прошла локација мало даља од печурке.

DSCF0059
Све је поломљено, бачено а било је прелепо некада…

Четири велика грма. Моја екипа је ту направила место за седење и ложиште за роштиљање. Сада нема ничега, све је пломљено и побацано. Човек помисли да су свиње ровиле на том месту.

DSCF0056

На Микачиној печурци долазиле би баке и жене које би седеле и џакале два три сата. И оне су чистиле то место али узалуд. Поједине екипе дођу, пију, урлају, ломе и оставе иза себе гомилу смећа. Јебе се њима јер им се може, јер носе васпитање из куће. Бес искаљивати на нечему што је лепо, корисно и добро је ван сваке памети.

Мислим да власник ове локације не треба више ништа да оставља на изволте. Једноставно нисмо то заслужили али му се захваљујемо на доброти коју нам је омогућио а друге је попишали…

Advertisements