Први андроидни текст за Мислионик

Да ми је неко причао да ћу на телефону куцати текст на Мислионику насмејао би се. Али ево куцкам на екстерној тастатури у природи док изнад мене стражаре четири грма на Крстинама. Технологија из дана у дан иде корак напред. Но, највећи проблем су батерије које велики екран брзо посрче. Но, за прилику као ову моју тастатура спољна је баш корисна. Ја са оволиким прстима тешко да бих успео да набодем реч.

DSCF0010

Но, ово је први текст написан преко Андроида, а како је кренуло доћи ће време да нам техника сама пише а ми само да ћушнемо на чело неку жицу.  Још памтим мој први преносни рачунар марке Панасоник. 512 килобајта му је био хард диск. Дискете су биле оне велике па кад их убациш оне жваћу ли жваћу.. Монитор зелен али тастатура по мени данас дању непревазиђена по квалитету. Никад више нисам успео да нађем преносни рачунар са тако добром тастатуром…

Ево данас куцкам текст на тастатури која је саставни део футроле за мој фонотаблет Леново од седам инча. Ухватим себе како се у мени дечак у души игра. Вазда сам волео технолошке играчке. Велики део свог живота сам провео за рачунарима. Мој Пентијум имао је брзину 166 мегахерца. То је тада био хит јер су сви имали са 133 мегахерца па сам се ја клинчио у друштву. На  кућишту имала је четвртка зелена а на њој диоде су исписале брзину компа од 166 мегахерца бем ти труње. Сада мој фонотаблет има процесор са неколико језгара и ради на гигахерцима. Шака пластике јача од некад силне гвожђурије.

DSCF0011
Мој први мобилни телефон 

Но, ипак чувам старе стварчице попут часовника на навијање, то је бре гушт. Ипак неке старе ствари су остале непрервазиђене. Мој аудио компонент Сони систем из далеке 1994 године и даље има савршен звук. Грамофон и даље палим и са ритуалом узимам плочу да би слушао блузерицу. Још имам Техниксов касетни дек преко којег сада дигитализујм  стару аудио фонотеку.

Ето, приводим крају куцкање првог андроидног текста за Мислионик. Врло занимљива играчка 🙂 Ајд’ па тако…

Advertisements