Питам се питам…

Двадесет и осми мај увелико се троши власт се и даље не ствара у Косјерићу. Можда су је и формирали ал’ од срамоте не смеју да се огласе. Можда је ово невидљива владавина. Идеално би било по њих да се не показују. Претходне четири године као да их није ни било. Примаће плате за седење и џаболебарење. Шта има лепше од власти?

Ко вам је председник општине? Јебем ли га можда је овај а можда и онај. То се више не зна. Што се нас народа тиче не требају нам ни за ич! Само нас коштају и ништа више…

Па са ким су формирали власт? Са најлошијима…

Ко је окосница свега? Срамота ме и да кажем, дегутантно је причати о ваћарошима који су освојили преко 500 гласова за кеш. Дегутантно је поменути да су те паре могле да помогну неком болесном или гладном. Дегутантно је причати о таквима. Врло је бљутаво помисилити на оне који су их гласали за паре. Бљутави су купци и продавци…

И шта сад? Ништа! То је онај осећај дављеника који се хватао за сламку а на крају га појела ајкула.

Смеши нам се боље сутра… Ено  цркава од смеха.

За кога си гласао? За опцију која је тада деловала културно и школовано а на крају се определила да буде једнака са некултурнима и неписменима. То је та чувена политика звана Врзино коло. А после плачу што све мање има гласача на изборима. Мислим да ћу први пут у животу за наредне изборе просто отићи негде далеко од гласачке кутије. Не дам више ником мој глас. Он је мој и нећу више нико да са њим прави питу од гована.

А да ли би дао глас за паре? Две хиљаде динара је бесцење, сребрењак Јуде, курвино пословање, чланарина у клуб Сотоне, продаја образа, бацање части низ ветар, просјачење… Ко је гласао за паре тај је гори од сваке јајаре. Ето и римује се 😉

Што не покренеш групу грађана? Коме? Овом народу што воли лош живот. Овом народу да покренем нешто да би ме пљували и исмевали по ћошковима. Да би ме осуђивали ови што продају глас за две хиљадарке. Да би ме оговарали ови што скупљају капиларне гласове да би задржали посао. Не хвала! Од сада треба народ још више гурати ка дну јер народ воли да живи у мраку…

И на крају? Нема краја овој агонији. То нам је тако. Морамо се мучити, пузати све док једном не схватимо да нам нико није крив са стране већ ми сами. Ми живимо у мистеријама, заверама. Ми смо сви тајни агенти који знају све завере света а не знамо да спречимо пропаст сопствене авлије зване општина. Сви су мудраци, сви су генијалци ал’ само у причи. Један се куне у Русију а шаље децу у Немачку да раде. Други је за Трампа јер је прочитао на интернету да му је помогао Путин. Ми смо народ који јури газду, ми смо пси којима недостаје поводац, чинија и мала кућица са пар коски затрпаних поред. То је наша дефиниција живота…

upitnik

 

Advertisements