Minions – то смо ми…

Не памтим да је толика помпа прављена када неко постаје председник Србије. Али у случају Вучића све то мора бити мегаломанијски са пуно дреке, театралности и и идолопоклоништва. Нормалном човеку који све то посматра изазива гадљивост. Вучић није мој председник Србије. Не обавезује ме никаква љубав према том човеку, само презир јер чиме је он заслужио моје поштовање?

Све ме ово подсећа на паролу “ Тито – то сам ја “ Тито – то смо ми “. Море fuck you Титоисти, fuck you сендвичари. Хоћете ли можда и штафету да му уведете и слет на стадиону ЈНА? Као он напушта место премијера, у то само могу наивчине да поверују. Он ће и даље да влада на свим функцијама уз помоћ својих марионета. Мука ми је више од тог човека који се не скида са телевизије. Од како је он на власти никад се горе није живело. Човек којем највише пристаје песма од Психомодо попа “ Ја волим само себе “,  не могу да верујем. Као положиће заклетну на Мирослављевом јеванђељу. Па полагао је он заклетву у цркви на верност СРС странци па ју је издао и напустио. Клео се човек пред Богом па прекршио заклетву и сада ће да се куне. Србија је вечна док су јој деца верна 😉

Похитали сендвичари у Београд у престоницу да се поклоне своме идолу. Данас се пеглају одела, спремају се чисте гаће, чарапе, бојлер спреман за купање, неки иду на шишање. Није мала ствар ићи на ноге господару а да ниси се плакно. Јес да у аутобусима кува ал спремљене су влажне марамице. Иде тако чопор напредњака своме малом Титу да се закуне на верност. Вежбају се песмице, заставице су у рукама да се маше, пију се жива јаја због гласних жица да грла рићу “ ЖИВИО НАМ ДРУГ ВУЧИЋ “.

А он ће изаћи као највећи глумац са замишљеним погледом, прекорним речима, емотивним гестикулацијама и синдромом Мирослава Илића ( лизуцкање усана ). На сваки његов покрет сендвичари добијају вишеструке оргазме. После митинга све је свршено…

Срби су као цртаћ Минионси ( Малци ). То су мала створења која вечито траже свог злог господара. На крају цртаћа налазе коначно оног правог.

Минионси живе за банану а срби за сендвич. Стичем утисак да су Малци заправо прича о нама… Они су јефтина и потрошна радна снага код свог господара а и ми смо у Србији. На очима су им наочаре а код нас ТВ екрани. И заиста цртаћ Малци невиђено подсећа на наш народ.

Сутра добијамо уместо Томе Вучића за председника Србије. Србија је вечна док су јој ђеца верна или док не промене странку…

 

 

Advertisements