Кроз Џонијеве наочаре…

12 јуна 2017 од Иван Стефановић

Мирно спава овај град опкољен брдима што шарају кочићи за малињаке. На све стране бизнис цвета овог лета. Но време никог не моли, време је за све подједнако, неком спржи све што држи а неком мало и остави. Оно мало јада стиснеш у џепове док зној са чела пичи у потоцима цео дан за шаку динара у којој више има жуљева те мртве коже од будака и мотике. Рмбај ради дуг је дан, за који динар више можда ти се посрећи некад…

Са друге стране у лаганом оделцу седи у столици већих повољности док му клима лади чело тамо негде пржи село. Он је радник преко странке, његови су дланови ко дечја гуза. Полако мишем кликће на фејсбуку проучавајући своју струку. Купио је диплому једном негде преко везе остваривши свој сан да побегне од првог пасуса у тексту… Преко пута њега седи криминални досије као препорука за канцеларијски посао и бољи статус у странци. Шћућурено седи радник од тридесет лета стажа, не сме ни реч да каже од придошлих кадрова. Сећања му загорчавају живот јер је учио школу без трунке неморала да би сада ђилкоши лоши били главни јунаци државног посла…

На врху седе политичари гласни са дебелим стажом лажи. Ни један није вредан пажње али је победио сваку логику на изборима. Здрав разум вришти док гузоњи јајце пишти што интелектуалци упиру прстом у рђу система. На врху су бизниси, интереси и договори, на дну су фрустрације, чемер и борба за голи живот. Онај гољо вазда на мрвицама живи па му пред изборе дају пуну кесу конзервисаног изобиља које мења за глас. Глас продаш и ћутиш јер си остао без њега да будеш мутав до краја века као човек који је мењао будућност за конзервирану храну. Те конзерве празне користиш за старе ексере у шупи а шупци на врху живе због тебе – јебо себе…

На старом транзистору огољене фарбе Џони Штулић поручује стање из прошлих времена која никако да прођу:

Коса ми се на глави диже и страшно ме љути када видим да идиоти постају цењени људи. Слободних места има само где шљакери раде, сви би у бирокрацију, тамо су боље плате. Продуктивности има своје економско оправдање зашто да проливам зној кад добијам мање? Пијем кафу данас бар двадесет пута, ефективно радно време ми није ни пет минута. Кажите ми ко је подобан, кажите ми ко је опасан? Увек иста прича…

Мрки погледи на критичаре који ће изумрети као птица Додо. Хајка на њих још траје ражањ се оштри ватра се ложи ловна сезона траје до последње гозбе. Кажипрсти на гиљотини срама као жуте траке Хитлерових дана, обележен си као богаљ од тапаља што су се домогли врха газећи све на путу. Посустали морал на границама пристојности нема више ко да га чува. Манипулације, кукавчија јаја у сваком гнезду што најављује промене. Позна јесен се представља као пролеће доносећи општу зиму а на слици у канцеларији птице селице… На стратешким местима њихови људи! Ћути Џони не дижи прашину можда транџа остане без батерија преко ноћи. Интриге, завере, везе и уступци, то су њихове заповести. Продају се уз маску поштењачина и прегршт речи за оправдање. Они су Богом дани да вазда бивају фактори јер стуцају ногама сваког ко је бољи од њих. Постају опозиција само по потреби…

“ Биће боље неко виче, на папиру мртво слово… “ – Бора Ђорђевић

 

 

 

Advertisements
Skrapez
#fujifilm
јун 2017.
П У С Ч П С Н
« мај   јул »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: