Уморни војник…

Време избледи обрисе сећања на оне које нам је неко отео. Успомене из дана у дан се боре од заборава а заборав има своје савезнике попут свекодневних проблема, нових лица, прогутаног бола… Повремено жигну оне празнине у души где су живели неки људи који су отишли из наших живота. Некад стичем утисак да сам  изрешетан и да је у мени све рупа до рупе. Много је Косач однео драгих људи, можда би могао да оде мало на одмор…

13244702_10207808523905848_7181220389370944205_n

Шетам некад кроз утабану траву мислећи на оне којих више нема. Знам да над сваким живим бићем лебди одређено време и да ће свима нама једном да зазвони крај. Но, живимо у надању да ћемо што више удахнути живота и прећи што већу километражу. Прошле године написао сам песму коју сам посветио свим људима који су умрли од карцинома. Песма је настала као последњи поздрав жртви ове болести мом дивном пријатељу Ради Митровић.

Уморни војник иде да спава

тамо где је зелена трава…

Погнутих глава уз тихе сузе

судбина увек најбољег узме…

 

У овој борби многе су жртве

немоћни живи испраћају мртве.

Из дана у дан све нас носи

предано ради Косач што коси…

 

реф:

Небом тутње кораци

марширају облаци…

Небеске кочије долазе

путуј уморни војниче…

 

Остају речи оне што се ћуте

погледи тужни они што слуте…

Уморни војник и бескрајне кише

некад је био, сад га нема више…

 

Музику још нисам створио за ове стихове, негде се врзма у ушима. Чекам да дође када песма то реши. Свака реч у песми је отисак сећања на оне који су нестали. Не смемо бити љути на силу која нам их одузима. Све има своје токове. Све док им се супростављамо све смо даљи од циља. Јуримо, брзамо, сврзамо се губећи драгоцено време које пролази. Живот нема смисао ако се не гради духовни мир, ако се не трудимо у добром, ако се не супроставимо лошем.

сатови

 

 

Advertisements