Осврт уз Антунов риф и Цанетову причу…

14 јула 2017 од Иван Стефановић

Прешао сам прстима по прашини на врату од гитаре, дуго звука није било у немој тишини. У даљини Антун свира свој масни риф, док Цане поручује да дуго ме нема. Рано привиђење Брејкерса буди енергију да се покренем…

Опкољен зурлама, нарикачама, подвијачама, савијачама, вртигузима и фемкастим дечацима што слушају гласно туц, туц, туц. Стуцана нација вођи редовна овација. Блуз у долини памука преселио се у долине малињака. Поцрнела лица од силних гајбица, набирају кеша за мало доњег веша. Блуз из малињака не допире из реда а реда нема…

Јутро се буди са истока сунце а између југа и запада затечени месец. Паук разапео мрежу за наивне бубе којима је ту обећани рај. Улица спава тек по неки џукац огласи своју присутност у свеприсутној монотонији.  Вашар се спрема, наш понос и дика, долазе људи из оронулих шљивика. На спрату где владају локални богови, звецкају тацне прве јутарње кафе. Запослени слуга на послужавнику носи господи из прашине редовну дозу кофеина. Лепо је живети на високој нози рече црв што до јуче бургија оранице.

Пензос полако иде кући у руци му се клати кеса векне хлеба и троугласти јогорт понос његове младости. Реплике ретро времена поново су у моди. На скели мејстори лепе изолацију док у суседној улици цепају се дрва као да народ слути велику зиму. Испод стола буђају ми стрипови Загора. Данима се каним да их читам. Љуто ме гледа класична гитара док пребирам по жицама вестерна. На столу лист и оловка чекају тренутак који никако да дође како би заједно написали песму. Поштар редовно доставља рачуне, а пропагатори Дормеа упорно досађују преко фиксне телефоније. Интернет јутрос мало живно Јутјуб је само три пута закочио. Шоља кафе на левој страни замешана са хлорисаном водом чека тај срк и први дим брзогорећег Бонда. Поскупеле цигарете још мало скупље и од вутре. На десној страни лепак за обућу чека редовно крпљење ципела. Момент лепак из момента лепи али се натенане раздваја у ходу. Књиге зуре у мене као да су остале без речи јер су временом замењене празноглавим нараторима.

Брејкерси приводе песму крају као и ја ову причу што је настала због Антуновог рифа и Цанетовог гласа. “Дуго те нема, чекам сатима и данима. Дуго те нема, знам да ћеш доћи, нестрпљив сам…“

Advertisements
Skrapez
#skrapez #serbia #fujifilm #river
јул 2017.
П У С Ч П С Н
« јун   авг »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: