Јесен…

16 јула 2017 од Иван Стефановић

“ Овдје никог нема. У мрачној самоћи сам стојим к’о муњом опаљено дрво; И хук вјетра , што се малоприје хрв’о са огољелим грањем, засп’о је у ноћи “ – Алекса Шантић

Седим у тмини а изнад мене шпартају облаци што их носи ветар да се негде хитно изруче. Испод мене варош сија као свитци док ме иза леђа четири храста чувају. Овде никог нема осим мене. Зрикавци хорски наступају у покошеној ливадици. Онај осећај усамљеног гласа у пустињи све време ме је одмеравао. Успомене пролете попут комете. Гомила несклада што би реко Џони. У старом вајату миш крца своје мрве док се мачке стапају  са тмином чекајући га код рупе. Ноћ на брдашцету званом Крстине протицала је својим током.

Синоћ нам је небо одвело још једну легенду Косјерића, нема више Мића Јесена… Остају само успомене на људину,  спортисту, радника, ловца… Волео је са нама клинцима да заигра фудбал и одбојку. Задњи пут сам га видео у Красовом пољу како полако шета са својим псом. Не могу да замислим да га нећу тамо видети више…  Збогом Мићо и поздрави све оне који су нам отишли пре тебе… Ово је мој мали знак пажње теби…

“ Јесени моја поздрављам те!… Ходи, и пођи самном преко родних страна, по лијепијем мјестима ме води, гдје шуме чежње мојих давних дана… Онамо има ружа завичајних, што нису свеле од студена иња, и врела живих и путања сјајних, гдје душа љета још руди и тиња…  Мило цвијеће отуда ми маше, његове чисте и свилене чаше слатким напитком препуњене стоје… Један вијенац од њега ћу свити, и с молитвом љета и младости своје… “ – А. Шантић

Advertisements
Skrapez
#skrapez #serbia #fujifilm #river
јул 2017.
П У С Ч П С Н
« јун   авг »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: