Прича о једном Милисаву…

9 авг 2017 од Иван Стефановић

 

Презир видим кроз тарабе и сокаке, кроз башче и њиве, кроз потоке и бунаре… Презир једног човека којег држава годинама тера да оде из ње и никад се не врати. Храпави длан милује стару шљиву која ће бити посечена јер читаво једно имање иде за јефтине паре неким фриковима из престонице  који ће ту да долазе лети ради курчења. Кап по кап из старе славине у сред авлије, као да плаче, као да се опрашта од распуклих пироћана што спавају на прагу.

etno

Photo By: Ivan Stefanović

Одавно се не чује петао јутри, одавно по дворишту не јуре кокоши за баченим житом из старог лончета. Штала зјапи празна. Два бика одавно су завршили у некој месари, крава Бисерка даје млеко у неком далеком селу. Трактор стари Фергусон оре њиву тамо преко брда, продан је таман да подмири неке дугове. Само распали Југо натоварен са два кофера чека да се крене негде тамо далеко.

Са гађењем Милисав  баца  здравствену књижицу коју је чекао месецима да дође а која не вреди ни пишљива боба, све и даље плаћаш имао је или немао. Не треба ти више јер овде нећеш бити. Одлазиш јер није те више брига ни за чим у овој Србији земљи која третира свој народ као непријатеља. Синови су давно дигли руке од села, и то после избора када су тражили да се пут окрпи али уцењивао их неки политички љигавац да агитују за странку. Тад су дигли руке од свега и отишли у бели свет.

Милисав седе на пањ где је деценију секао дрва за бубњару у собу да га греје зими. Пред очима му догађај када је радио у државној фирми коју су јајаре уништиле и продале а он без динара истеран на улицу. Тада је радио као марва не би ли стекао пара да купи сеоско имање. Радио је и код приватника који су га користили као стоку и раскидали уговор без проблема. Покушао је да отвори бутик али банкротирао је у самом старту јер га је држава оробила својим наметима. Да не причамо о подмитљивим инспекторима који су сваки месец узимали нешто вредно бесплатно у замену да му не напишу казну. Тад је Милисав престао да верује у државне “ повољности “. Тада је кренуо да ради  од копања канала до малтерисања. Након десет година купио је своје имање на три рате. Ево сад кад одлази од њега успео је да врати последњи дуг тако што га је продао.

Женио се Милисав два пута и на крају остао је сам. Прва жена побегла за неког билмеза из Смедерева, тај је био возач камиона који ју је редовно тукао сваки пут кад дође кући пјан. Остала му је верна. Милисав мучени испао шоња што јој је угађао и радио да би она ето имала што лепши живот. Друга жена је отишла од врелог сунца, од превеликог напора који се није исплаћивао. Само је Милисав био задрт у своја надања. Жена је једног јутра отишла негде. Остало је само папирче поред миришљаве дуње где је писало: “ Не могу више Милисаве “…

Био је Милисав перспективан младић препун талената али ко у инат зарати се кад је требао да живи момачки. Био је у војсци у Требињу и једва извукао живу главу. Војни рок од дванаест месеци одужио се на три године. Несхватљиво је то било за њега да наједном мрзи оне са којима је живео у братству и јединству. Али сећа се Слобе којег је волео више него оца свог. Наложио се Милисав па ушао у СПС. Готивио је и Аркана и Шешеља. Туко се Милисав са опозицијом у Београду. Био је предводник села за СПС. Ишли старим аутобусом у престоницу да јебу нану нанину овим домаћим издајницима и петоколонашима. Хтео Милисав голим рукама да почупа браду оном Драшковићу четнику. На зиду изнад иконе стајала је слика вољеног Милошевића. Једном је истеро млађег сина из куће јер је овај гласао за СПО. Једва су смирили Милисава да га не пребије пердиком. Вазда је Милисав био у праву а синови наравно ништа не знају. Сада је дошло време да Милисав оде код њих у Канаду омражену западну земљу које се гадио. Синови су давно препознали целокупну ситуацију у земљи. Милисав их је клео што напуштају домовину своју да раде ко робови капиталистичким смрадовима. Није знао да су после годину дана почели да живе као сав нормалан свет. Нема трзавица, нема корупције на сваком шалтеру, нема ја теби ти мени. Но, ускоро ће Милисав видети то својим очима…

Седи тако Милисав па му навиру успомене. Их како је ликовао када је Вучић радикал у Скупштини грмео на опозицију да су издајници. Да је Европа сотона да је НАТО аспида. Ма какви, колико је грмео Вучић два пута више је Милисав подржавао испред телевизора којем повремено игра слика. Није Милисаву било јасно како то сад Вучић седи поред Клинтона који је наредио да нас бомбардују? Ништа Милисаву није било јасно па ни то што га је гласао како би осветио вољеног Слобу. Био је убеђен да је све то завера. Сваке вечери после рмбања у њиви и штали седео је са чокањем ракије и подржавао Вучка. Али једног дана дођоше и пописаше му кокошињац, шталу, куће, веле легализација. Малину му сјарго град јер није имало ракета да се пуца на облаке. Онда му је стигло сто још неких намета од државе. Паре се извукле а он није имао више могућности да се извуче. Пуче филм Милисаву једног дана и распрода стоку и живину. Позвао је синове и молио их да му опросте. Наравно деца ко деца једва дочекала и одмах му купили карту за Канаду.

Устаје Милисав са пања, седа у распали Југо којем ауспух виси на жици. Није се ни осврнуо. Оде до града и оставља Југо па аутобусом за Београд. Иронија судбине је да је пуно пута ишао за престоницу у аутобусу да кличе лидерима. Овога пута иде заувек у једном правцу из своје вољене отаџбине за коју се борио, крв проливао и знојем заливао земљу. Превише уморан, незалеченог бубрега јер су га пола године лечили погрешном терапијом. Срамота ге чачка по потиљку што се глупирао по митинзима, што се посвађао са синовима због политичких љигаваца. Све је изгубио а оне којима је агитовао омогућио да живе о државном трошку. Вајка се Милисав и куне себе. Где је живот прошао? И у том тренутку на шкрипавом звучнику аутобуса зачу се Бора Чорба: “ У овом времену имам статус стоке, траже да будем онај који клечи. “  Бели град вољени Београд указивао се на магистрали. Чорба и даље пева: “ Презир почиње када све схватиш и када смрад до тебе допре. Пожуриш да своје рачуне платиш и да депонију напустиш што пре “…

Advertisements
Skrapez
#fujifilm
август 2017.
П У С Ч П С Н
« јул    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: