Беше некад револуција у Србији…

4 окт 2018 од Иван Стефановић

Ових дана многи се такмиче да попљују петооктобарску револуцију. Лично сам био активни учесник у обарању диктатора Милошевића и његових поданика. Нисам заборавио то време да бих попљувао револуцију која се десила не због хира, не због неких спољних сила, већ због муке у којој смо живели. Прећено нам је као и данас што се прети. Хапшени смо као што и данас хапсе. Морао си да се учланиш у СПС да би добио посао, као и данас у СНС. Био је то заиста један мизерни живот у Србији. Данима смо слушали од радикала корачнице, о војводи Шешељу, о Аркану, Легији. Кордони полиције опкољавали су сваки наш покушај да се побунимо. Крвави рат, смрт, лелеци… Шверц горива, шверц свега само да преживиш. Сви који пљују петооктобарску револуцију нису свесни да пљују огромну силу која је изашла на улице.

Hiper-inflacija-sankcije-Beograd-1994-godina-deljenje-hleba-siromastvo-670x447

За разлику од деведесетих које су имале огроман број усправних људи са пркосом, данас имамо ћутљивце и кукавице. Поносан сам на све са којима сам деведесетих водио раме уз раме борбу против диктатора Милошевића и његових слугерана!

Србија се дигла на ноге. Режим је био немоћан. Једноставно пукао је балон лажи, претњи и претворио се у стварност. Десило се сиромаштво и несношљив живот у Србији. Због тога се револуција и десила. Хтели смо да живимо као сав нормалан свет. Хтели смо да радимо, да учимо, да стварамо културни живот. Хтели смо демократију и добили смо је. Али на жалост Срби не знају шта је демократија, просто нису умели да је користе него су је покварили као дете играчку…

580510_vucic-seselj-nikolic-790x579_f

Сви ми који смо учествовали у револуцији називани смо од стране режима издајницима, страним плаћеницима. И данас дању нас прозивају. Поново се оглашавају корачнице, поново се Србија дели на русофиле, комунисте, европејце, монархисте и југоносталгичаре. Поново се свађамо, делимо док нам живот постаје све мизернији. Да смо после револуције успоставили демократију данас би наши унуци били у Србији. На жалост код нас демократија не може да се прими јер смо ми народ затуцан митовима и легендама. Ми смо све наше поразе преточили у победе. Ми смо себе прогласили најстаријим народом на свету, ми смо небески народ, ми смо све и свја а заправо смо највише поражени и најмање нас има…

DSCF6475

Душа ме боли што у Србији није заживела демократија. Што данас живим као бедник који поново гледа и машта да набави добар компјутер, добар фото апарат, неку добру јакну и још неке ствари. Поново као деведесетих све је недоступно. Поново смо сиромашни, поново смо го курац на бицикли. Дочекао сам да нешто са двадесет и две године што сам маштао да поново то радим у четрдесет и шест година. Поново је све недоступно, све оно што је негде ван Србије нормално, мени је недостижно и не само мени, многима…

Мисл.11

Сви ви који пљујете револуцију нисте ни свесни да смо имали у рукама нову шансу да изградимо ову јадну Србију у државу једнаких права, културе и морала. Али не… Ми смо је раскомадали и распели! Попишали смо се сами на себе. Уместо да смо први дан када је демократија била нарушена изашли на улице ми смо се опустили и ето нама поново радикалских корачница у животима.

Ако ме питате да ли се кајем што сам учествовао у револуцији, мој одговор је НЕ! Ја сам се борио за бољи живот, за будућност своју и осталих око мене. Под Милошевићем је било неиздржљиво. Кажете ови жути су продали странцима све. Исто смо се и ми осећали под Слобом. Они су имали све под својом шапом, своје су запошљавали, имали су све привилегије. Ми нисмо имали ништа. Па каква је ту разлика господо? Немати под нашим, немати под страним? Немаш те немаш… Да ли је данас под Вучићем другачије? Па није! Све се вратило јер то је та сорта крвника и они не умеју другачије да владају.

Ако хоћемо једног дана да постанемо демократска држава, морамо прво да се растосиљамо митова и легенди. Морамо почети да учимо на сопственим поразима а не да их претварамо у митске победе. Морамо престати да будемо нечији него своји! Морамо схватити једном да од Русије немамо ништа! Морамо се једном растосиљати комунизма и схватити да је Тито умро. Морамо се покајати јер смо стварали комунистичку Југославију на крвљу невиних. Да сијасет кућа данас лежи на отетим имањима. Морамо се рестартовати или нас више неће бити… Морамо бити своји а не Путинови или Трампови!

снс

Чудан смо ми народ… Борили смо се деценију за демократију и када смо успели у томе ми смо је раскомадали. Можда смо ми проклет народ који носи неко тешко бреме због којег испаштамо и испаштаће будућа поколења. Тумарамо све време у мраку незнања, прихватамо оберучке невере а вере одбацујемо и одричемо их се.

Погледајте данашњу Србију! То је казна за све нас који смо  добили прилику да кренемо правим путем а онда смо поманитали и све то разјебали. Данас имамо Србију пакла која нас мучи јер смо одбацили прилику и прихватили неприлику…

Револуција која се десила је можда последње устајање достојанства којег више изгледа нема у Србији…

DSCF6482

 

Advertisements
%d bloggers like this: