Ево једног оптимистичног о Косјери…

10 окт 2018 од Иван Стефановић

Решио сам да напишем оптимистичну причу о Косјерићу. Да не испадне стално негативишем, па ево…

Магла стисла јутро у мојој вароши, бајковита и тиха попут баладе. Густа магла пала по улицама али дићи ће се и сунце ће огрејати. Пар сиромаха брља по контејнерима. Хвала богу нашли су остатке, неће бити гладни а и народ је добар па им оставља вишак хране у контејнерима. То народ ради да нико не види да су дародавци… Контејнери су заправо дискретна хуманост дародаваца. Из продавница људи излазе са полупразним цегерима, добро је! Народ коначно мисли на линију и не преждерава се. Ова скупоћа је заиста перфектна јер спречава да се бахатимо и угрожавамо своје здравље. Хвала богу да имамо овакву власт која мисли о нама…

Отпад лежи поред канти. Добро је! Наша омладина играла се мини кошарке. Напредују, десет флашица поред канте али једна је у њој.  За коју годину успеваће да убаце све са пет метара. Коров никао поред рампе на индустријској прузи. Лепо је видети како зелениш прекрива металне шине, некако је романтично. Одушевио сам се видевши рупе на путевима. Како наша власт мисли на возаче. Они те рупе одржавају да се не би брзо возило а и возачи ту развијају моторику и рефлексију. Импресивно заиста…

Како је лепо видети да се људи преко партија запошљавају. То је другарство и чињење добрих дела. Куд ћеш лепше кад видиш да је странка запослила свог човека? Колико ту има доброте и међусобне љубави да човек помисли да живи у рају. Странка је родитељ који се стара о својој деци. Она их храни, она их скрива, она их чува, она их гура, она их удоми. Када сам видео колико је странка хумана када је запослила разне неписмене људе плакао сам од среће. Па ко би таквима икада омогућио високе положаје? Па нико, али странка је ту као мајка и она воли своју децу. Странка је стала на страну нешколованих који су стално били угњетавани од школованих. Странка на сваким изборима асфалтира или насипа путеве, мало ли је?

Ја сам лично пресрећан што живим у Косјерићу. Остао сам пре три године без посла. Био сам љут али онда сам схватио да ме је власт заправо натерала да видим друге могућности. И тако сам увидео како је живети без плате. Да ме власт није оставила без посла а кад би ја видео како је бити без сталних прихода. И заиста сам вечно захвалан властима и посебно дивном човеку Вучићу. И добре су се ствари десиле када су угасили Радио Косјерић. Шест људи је остало без посла због уштеде буџета. А шта се после десило? Па после се запослило туце људи у државне јасле и ја сам понисан са својим колегама што смо им омогућили да имају сталне приходе. Поносим се на мој отказ јер на једног мене ишло је после 10 па плус још пет колега. Заправо гашењем мог радног места омогућено је пуно других нових и перспективних. Ја се поносим када видим саветнике за ово и оно у општини. Па лепо је видети кад фамилијарно раде по општини. Како да се не радујем томе?

Све више младих одлази из Косјерића. Па нека… И млади орлићи буду у гнезду па одлете. Све нас више умире… Па ако, што да сметамо другима… Све је више болесних… Па ко би потрошио силне лекове? Треба то производити, па неко ради тамо у фармацији. Лепо је знати да неког храниш…

Ево магла се диже, сунце се јавља… Умрлице освануше на таблама. Коначно виђени људи а и неко је зарадио штампајући их. Све је добро, све има своју сврху. Оптимизму никад краја.

Смеши нам се боље сутра ено цркава од смеха…

Advertisements
%d bloggers like this: