Борилачки спортови – вештине…

12 окт 2018 од Иван Стефановић

Често ме људи питају у вези борилачких вештина, клубова, шта и како и сл. Људи не познају материју и често имају формирано мишљење преко Холивудских филмова…

Морамо бити свесни да постоје они који подучавају реалну самоодбрану и они који подучавају фолклорно – лепршаво. Да се разумемо, није све реално ако пише на реклами “ Реални Аикидо, Реални Карате “ итд. Реална борба је препуна енергије, конфузије, адреналина, страха и лудости, беса и немоћи, дакле микс емотивних осећаја. Реална борба или по нашки речено туча није исто што и спаринг у сали за вежбање. Због тога имамо оне који подучавају ученике техникама самоодбране на пример хватање за руку, врат и сл. Некад то функционише а у већини случајева уопште не функционише. Није исто када те спаринг партнер хвата за врат или онај који хоће да те удави. Ако ниси стекао реалну рефлексију, напамет научене лекције су потпуно неупотребљиве.

Зашто један боксер са лакоћом премлати аикидисту, каратисту или кунг фу вежбача? Зато што боксер од старта учи примену удараца и прима ударце. Он стиче стварну рефлексију, технику и зна да поднесе ударац. Аикидиста учи технике самоодбране које је заиста лепо гледати на промоцијама, демонстрацијама. Лепо је гледати и Винг Чун кунг фу како два партнера врте рукама (чи сао). Лепо је гледати и карате договорени спаринг. Али ако све ове вештине немају реалне борбе, све то можете бацити у воду… Када дође до сукоба, стрес је огроман. Салонски тренинг није на то спреман, реални тренинг је далеко спремнији. Стварна борба нема правила, она је клизава, непредвидљива, болна и доводи тело до експлозије осећања. Пулс се убрзава, емотивно стање варира брзином светлости. Салонски вежбач не уме да се избори у таквој ситуацији стреса јер га никад није ни доживео. Изашао је из ушушкане сале на улицу а тамо га је дочекала сила која не поштује никаква правила. Реални вежбач већ има предност наспрам салонца, он је стекао искуство у задавању и примању удараца. Салонац познаје технике али само у идеалним условима, он нема вештину примене. Салонце можемо сврстати у теоретичаре. То вам је као да изведете мајстора зидара пред обезбеђеним материјалом за зидање и неког ко је то само из књига учио. Мајстор зидар има стечену праксу, теоретичар ухвати циглу и после два минута боле га руке, кожа се подерала. Да ли вам је сад јасно о чему причам?

За клинце и клинцезе топло препоручујем карате јер ту има и такмичења, плус је вештина добра за развој моторике, рефлексије и структуре тела. Али пазите где децу шаљете, проверите која организација стоји иза клуба. Често се деси да некој деци после силних медаља на вишим школама не признају јер је клуб био у непризнатим савезима. На жалост карате није јединствен и поред своје величине. Али шта то човек није поделио и покварио до сада. Шотокан карате је најмасовнији али није ни једини, распитајте се и ако имате могућност бирајте.

Уколико вам није стало до медаља и слиних шарених дипломица, онда бирајте добре мајсторе било које вештине борења. Имате велики избор од Каратеа, Теквондоа, Џудоа, Аикида, Винг Чун кунг Фуа итд.

Када ме питају за Аикидо увек топло препоручујем Џудо. Људи нису свесни колико је Џудо супериорнија вештина од Аикидоа. Некима се то неће свидети али то је моје лично мишљење. Аикидо јесте леп на око али Џудо зна да се носи у многим реалним ситуацијама за разлику од Аикидоке. Но, и Аикидо може да се ради и примењује све зависи ко га показује. Тако је то у свим вештинама борења. Али ја лично претендујем на Џудо и топло га препоручујем за тренинге пре него Аикидо.

Резиме свега је стварност…

Свет је данас агресиван јер су моралне вредности сведене на ништа. Новински наслови препуни су насиља, рањавања и убистава. Свет је постао превише суров и опасан па је данас тренинг реалне вештине самоодбране и препорука.

Али молим вас да избегавате да малолетну децу водите на курсеве самоодбране од ножа и пиштоља. Не гурајте клинце у опасност. Чак и врсни војни специјалци више воле заобилазни систем одбране од ножа него директан контакт. Нож не прашта, сече све што му дође под оштрицу. Пиштољ не греши, опали и обогаљи или убије. Лично бих забрано сваком клубу да подучава такве ствари малолетнике! Најгоре је то што имате сијасет шарлатана који подучавају такве врсте самоодбране. Верујте ми то је сигурни пут до болнице или мртвачнице… Чувајте децу од таквих ствари. Холивуд је једно а стварност је друго…

Advertisements
%d bloggers like this: